Deoba parcele

Često u praksi se dešava da je potrebno da se uradi interna deoba parcele kao što je podela placa , podela parcele na više delova , deljenje njive , deljenje šume , podela nekretnine , prodaja dela katastarske parcele … Razlozi mogu biti višestruki .
Ovim postupkom se na terenu obeležavaju delovi podele parcele prema zahtevu stranaka , crta skica podele parcele koja je uradjena prema dogovoru zainteresovanih stranaka .Na terenu se vrši obeležavanje belegama a na skici se prikazuje položaj dela parcele sa prikazanim dimenzijama i površinama .
Sa ovim postupkom nije moguće sprovesti promenu u Katastru u smislu promene nastale na terenu katastarske parcele i formiranje novih katastarskih parcela , već je to interna deoba parcele sukorisnika . Može se upisati vlasništvo dela katastarske parcele prema Ugovoru o kupoprodaji ili po Ostavinskom rešenju  ali to je pravni postupak .
U slučajevima kada propisi ne dozvoljavaju deobu katastarske parcele, a pravo na njoj poseduje više korisnika, osnosno suvlasnika, javlja se potreba da se suvlasnički delovi jasno definišu, kako na terenu, tako i kroz papire.
Naime, ono što većina suvlasnika u ovakvim slučajevima ne zna, jeste činjenica da uknjižba na idealnom delu nepokretnosti ne prestavlja uknjižbu vlasništva na realnom delu parcele. Drugim rečima, kada steknete pravo na delu parcele, to znači da ste stekli pravo na određenom procentu cele parcele. Ovaj idealni deo parcele se u vlasničkom listu ne izražava procentima, već razlomkom, što često navodi suvlasnike parcele na pogrešan zaključak da je svako od njih zapravo vlasnik realnog dela parcele
na terenu. Zakon, međutim, ne tretira ovu problematiku na taj način, već parcelu smatra nedeljivom, a sve suvlasnike na njoj smatra suvlasnicima na svakom pedlju parcele.
Dakle, kod susvojine (suvlasništva) nije podeljena parcela već je podeljeno pravo između dva ili više lica. Suvlasnici nepokretnosti imaju pravo da tu nepokretnost zajedno koriste i njome zajednički upravljaju.
Ukoliko među suvlasnicima ne postoji želja da izvrše deobu parcele, ili ukoliko deobu ne dozvoljavaju propisi, tada se obično pribegava zaključivanju i overi ugovora ili sporazuma o načinu korišćenja parcele,
čime se idealni delovi u potpunosti definišu na terenu kao realni.
Osnovni nedostatak ovakovog načina regulisanja suvlasničkih odnosa predstavlja činjenica da će pred zakonom i dalje svi suvlasnici ostati samo suvlasnici na idealnim delovima parcele, što znači da će biti ograničeni u nekim pravima na zemljištu. Na primer, ukoliko na parceli postoji legalan objekat, neće biti moguće dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju drugog objekta. Takođe, za bilo kakav postupak, biće potrebna saglasnost ostalih suvlasnika, a u slučaju prodaje suvlasničkog udela, pravo preče kupovine imaju drugi suvlasnici.
Izradi skice načina korišćenja se takođe pribegava za potrebe uknjižbe prava na idealnom delu nepokretnosti, za potrebe pokretanje spora u svrhu rešavanja vlasničkih odnosa, a naročito za potrebe određivanja stvarne površine prilikom kupoprodaje dela parcele – tada se skica načina korišćenja pridodaje kupoprodajnom ugovoru i čini njegov sastavni deo.
Na ovaj način se nedeljiva katastarska parcela deli interno, međusobnim dogovorom suvlasnika. Drugim rečima, iako će za sav spoljni svet i za sve državne organe parcela ostati jedna i nepodeljena, među suvlasnicima će zauvek ostati precizan i sudski overen sporazum o tome na koji način se parcela koristi, odnosno koji fizički deo parcele na terenu neometano koristi svaki suvlasnik zasebno.