Omeđavanje katastarske parcele

Omeđavanje katastarske parcele, je obeležavanje na terenu (na placu) spoljne granice predmetne katastarske parcele, onako kako je ona ucrtana (upisana) u katastarskim podlogama. Spoljna granica predmetne parcele mora biti na onom mestu kako je ona prikazana na Kopiji plana i u ukupnoj površini koliko je za nju upisano u Listu nepokretnosti. Obnova granica katastarske parcele (omeđavanje) je postupak obnavljanja međnih tačaka parcele, na osnovu podataka važećeg premera, dakle premera koji je zvanično validan u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (u katastru). Najpre je neophodno prijaviti obnovu granice parcele nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, kako bi se od nje mogli preuzeti zvanični podaci o određenoj katastarskoj parceli. Kada katastar izda tražene podatke, vrši se provera istih jer se neretko dešava da koordinate međnih tačaka parcela, koje se u katastru vode, nisu
sračunate na ispravan način. Obnovi granica parcele na terenu treba pristupiti tek nakon izvršene provere. Obnova granica parcele podrazumeva da se nekada snimljeno stanje ponovo uspostavi na terenu, a to se može izvesti samo sa iste mreže geodetskih tačaka sa koje je i važeći premer obavljen. Nakon otkrivanja geodetskih tačaka u neposrednoj blizini parcele koja se omeđava, pristupa se iskolčavanju međnih tačaka parcele. Međne tačke se na terenu obeležavaju belegama koje, u zavisnosti od terena, kao i u zavisnosti od želje i potrebe vlasnika parcele, mogu biti armirano-betonske belege
(propisanih dimenzija: 10x10x50 sm), gvozdenim šipkama (po želji stranke), drveni kočićima, bolcnama u asfaltu ili betonu ili crvenom farbom na postojećem objektu ili ogradi.
Granica parcele predstavlja zamišljenu liniju između dve tačke sa poznatim koordinatama. S obzirom na činjenicu da je ta linija zajednička za parcele koje razgraničava, na terenu je neophodno prisustvo svih vlasnika/korisnika susednih katastarskih parcela. U najboljem interesu vlasnika parcele čije se granice obnavljaju je da komšije prisustvuju omeđavanju, kako bi u prisustvu geometra mogli izneti sve eventualne primedbe na izvršene radove. Primedbe se uvode u zapisnik o terenskom uviđaju, a zapisnik se predaje nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, tako da se eventualne nesuglasice mogu rešiti u upravnom postupku (a ne u sudskom, koji je mnogo sporiji, skuplji i neprijatniji po učesnike u eventualnom sporu).
U slučaju da se neko od vlasnika susednih parcela protivi obnovi granica, omeđavanje se ne može izvršiti u upravnom postupku. U tom slučaju, jedini način koji preostaje je postupak sudskog uređenja međa. Drugim rečima, ako se komšije ne mogu mirnim putem dogovoriti u vezi međe, sledi vanparnični sudski postupak u kojem će međa biti utvrđena na osnovu veštačenja geometra kojeg sud odredi. Cilj obnove granica katastarske parcele je utvrđivanje vlasništva na terenu, a preduzima se u slučajevima kada dođe do spora između vlasnika/korisnika susednih parcela, kada se vrši kupoprodaja ili davanje u zakup parcele, kada je potrebno utvrditi način korišćenja parcela (na osnovu suvlasničkih udela) ili, jednostavno, kada nosilac nekog stvarnog prava na parceli želi pouzdano da zna gde su granice parcele. Naročito je važno izvršiti obnovu granica parcela pre izgradnje ograde, jer eventualna greška u pozicioniranju ograde može da bude izuzetno skupa, i to ne samo u novčanom smislu.